У савременом друштву дјеца и адолесценти су све више у ризику и постају подложна неком од психичких поремећаја. Нагло суочавање са изазовима из спољашње средине, какви су незапосленост, промјене систрма вриједности, миграције, социо-економски несклад удружени са високим захтјевима средине, фрустрацијама и стресом могу одвести у правцу депресивног расположења. Иако се депресија као поремећај расположења битно разликује од депресивног расположења, кога готово искуси свака људска јединка и који често има развојна обиљежја, важно је на вријеме уочити и препознати проблем. Разлика је, прије свега, у трајању, интензитету и броју симптома, те је дуготрајно (хронично) депресивно расположење последица депресивног поремећаја. Ипак, до недавно, постојање депресије у дјеце и адолесцената се негирало, да би се у последњих 15 година јавила потреба да се то поље детаљније испитује те да му се посвети пажња.
Појам депресија
Термин депресија користи се за описивање ширег распона емоција, симотома и синдрома који варирају у својој тежини, трајању и опсегу. Депресија се дефинише као "емоционално стање обиљежено великом тугом и злим слутњама, осјећајем безвриједности и кривице, повлачењем од других, несаницом, губитком апетита или губитком интересовања за уобичајене активности које из њих произилазе."
Који су симптоми депресије код дјеце и адолесцената?
У принципу, симптоми се нешто мијењају са доби дјетета, тј. из једне форме прелазе у другу, а такође постоји статистички значајна разлика у симптомима код дјечака и дјевојчица. Дјеца са депресивним поремећајем имају депресивно расположење уз бар два од следећих симптома: суицидалне или морбидне мисли, поремећај спавања, поремећај апетита, школске потешкоће, опсесије, иритабилност, оштећену перцепцију, хипохондријазу, идеје кривице или безвриједности.
Најчешћи симптоми депресивности дјеце и адолесцената су:
• губитак интереса и задовољства у раду и учењу,
• повлачење из друштва,
• тужно расположење и чест плач без
разлога,
• раздражљивост и хировитост, изненадне промјене расположења,
• брзо замарање, умор или губитак енергике, малаксалост,
• осјећај кривице и слабо самопоштовање,
• проблеми са концентрацијом и размишљањем,
• суицидалне идеје или покушаји,
• соматске потешкоће: главобоља, стомачни проблеми, болови у мишићима...
Према досадашњим истраживањима, могу се издвојити три схватања:
• депресивни симптоми се испољавају у зависности од узраста и чешћи су у адолесценцији него у дјетињству,
• дјеца и адолесценти разликују се од одраслих по степену когнитивног развоја,
• примјена истих критерија за одрасле и дјецу неадекватна је, јер дјеца не могу да извијесте о емоционалним стањима као одрасли.
Маскирана депресија
Када је ријеч о касном дјетињству и доби преадолесценције, симптоми депресивниг расположења су нешто другачији, неспецифични, тзв. "маскирани" или прикривени иза неких стања и понашања. Дјеца са проблемима у понашања у виду агресивног понашања, непоштовања ауторитета и дисциплине, недисциплине на часу, бјежања са часова и немотивисаности за рад и учење, изопштавања из групе, осамљивања, самоповређивања, проблемима са пажњом и концентрацијом су често дјеца са симптомима депресивног расположења, али ти симптоми су прикривени. Нажалост, у пракси постоји случај да су таква дјеца унапријед осуђена на неуспјех, да су често "на мети" као злочаста, непослушна и додатно их се кажњава, у разреду су често неомиљени, што у њиховом случају може имати само обрнут ефекат од оног који би се, иначе, желио постићи са казном.
Како поступати?
У принципу, врло је важно уочити проблем и дијете прослиједити стручном лицу (психологу, психотерапеуту и/или дјечијем психијатру). Од гомиле казни, истицања само оног лошег не добија се никакав прогрес у раду са њима. Врло је важно да се у процесу психо-социјалне помоћи укључи читава ужа околина дјетета- породица, пријатељи, одјељенски старјешина, предметни наставници и разред као група. Дијете усмјерити у унапређење и развој личних потенцијала и ресурса, вођено од стране стручне особе (психолога, психотерапеута), а уз помоћ породице и школе.
Уколико реагијете благовремено, проблем се може ријешити без продубљивања и без или са мањим трансфером у одраслу доб.
Нема коментара:
Постави коментар